Putospektiva kao stil života

Planinarenja, livadarenja, bajking, autostop, kaučsurfing, kampovanja, safari, avanture bez plana..
Putospektiva © Putospektiva
od Dragana Barjaktarević

Putospektiva su zanimljivi ljudi, priče, iskustva iz prve ruke, jedan projektor i razne fotografije, putovanja, avanture, često ekstremne, publika koja ne trepće...

Jednom mesečno moguće je otputovati na bilo koji kraj svet. Ili više krajeva. Recimo od Tirane do Islanda. A za svega nekoliko sati. Jer toliko traje Putospektiva.

Nastala je iz Tamarine iskrene ljubavi prema putovanjima. Ali ne onim spakovanim u neki aranžman, već onim drugim, hrabrijim, životnijim, posle kojih ostaje priča – u nezaborav utisnuta.

Planinarenja, livadarenja, bajking, autostop, kaučsurfing, kampovanja, safari, avanture bez plana... Sve su to priče za Putospektivu.

 

Zoran Ilić, verovatno najstariji auto-stoper © Putospektiva

Ono čega sam se najviše plašio kad sam kretao na put oko sveta bilo je šta će se sve u međuvremenu promeniti kod kuće. Putovao sam tri godine. Kad sam se vratio svi su i dalje izlazili na ista mesta, pili ista pića i pričali iste priče. Tada sam shvatio da sam se jedino ja promenio. Za tri godine proživeo sam 15 života. 

Otprilike tako je na poslednjoj Putospektivi svoju priču otpočeo svetski putnik Tomislav Perko.

Putospektiva se dešava u Kulturnom centru „Rex“. Jer je dovoljno intiman, a dovoljno veliki da primi putospektivce s obe strane priče, one iskusne i neke potencijalne putnike. Jer to su priče koje inspirišu, uvek zagolicaju: „mogla bih i ja tako da putujem!“.

Za početak hvalim gde stignem. Najčešće pitanje koje usledi je: „Kako si uopšte saznala za to?“. Postoji sajt putospektiva.rs i postoji Fejsbuk stranica, ali se najpre sazna od ljudi koji su bili i nepovratno se zaljubili. Iako nije masovna manifestacija, Putospektiva nikada nije kuburila s publikom. 

- Jedan prijatelj mi je rekao da je Putospektiva jedini događaj na koji dođe više ljudi nego što se prijavilo na Fejsbuk eventu - kaže Tamara Zidar, spiritus movens projekta.

Na prvu Putospektivu, sad već pre više od godinu dana, došlo je stotinak ljudi. Na poslednjoj, bilo je i onih koji su dva sata neumorno stajali ili sedeli na jastucima na podu

Slobdan Rudić - Via Ferrata © Putospektiva / Slobodan Rudić

Irska, Južna Amerika, Island, Indija, Mijanmar, Zanzibar, brdoviti Balkan... Mapa Putospektive, dopisuje se svakog meseca. Istovremeno se prepravljaju i neke lične mape. Uglavnom u korist kilometraže koju treba proputovati. A tome, više od lepota samih zemljama, doprinosi energija onoga ko izlaže i onoga ko sluša. Istu tačku na svetu svako doživi u skladu sa svojim temperamentom i okolnostima koje ga oblikuju u datom trenutku.

- Utisci publike su različiti. Niko nikad nije ravnodušan. Nekome predavanje promeni život, dok ga neko drugi demonstrativno napusti. Ali to je ono što sam želela da postignem – da vidim reakciju - kaže Tamara.

Verovatno nije za svakog takav način putovanja. Ili je u pitanju tek slaba informisanost. Ali zato je tu Putospektiva. Da nam pruži informaciju i podstakne nas da krenemo po svoju priču. Ili bar da u tišini sinhronizovanih treptaja nahranimo dušu tih nekoliko sati.

read more about
Next Story